PROPIS OSTAVLJAČA NAMAZA
U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog
Ko ostavi namaz tako što NEGIRA OBAVEZNOST (VUDŽUB), koji niječe to kao propis (Farz) ili pak on je od onih koji zanemaruju namaz općenito – on je KAFIR MURTED zato što u laž utjeruje Allaha, dželleša'nuhu, u toj naredbi i obavijesti pa kada bi i klanjao (to obavljao zato što drugi to čine). Na njega se ne odnose niti primjenjuju propisi koji su inače za muslimane: ne nasljeđuje niti njega neko nasljeđuje, nije ispravno da oženi ženu muslimanku, a ako je ta osoba koja negira obaveznost namaza sama žena onda nije ispravno da se uda za muslimana, kada umre ne kupa se (ne gasuli se), niti se oblači u Kefine (ćefine) niti se klanja Dženaza takvoj osobi, ne ukopava se u muslimanska groblja, obaveza na Hakim (namjesniku, halifi, sudcu) da mu naredi da klanja pa ukoliko bi proklanjao opet odnosno počeo da se pridržaje vjerski stvari na prvom mjestu namaza biva pušten a ako ne - biva ubijen zato što je KAFIR.
Ukoliko bi neko ostavio namaz zbog nekoga razloga (šerijatski opravdanoga) on će da taj namaz naklanja (nadoknadi) i ništa drugo nije obavezan.
No, ukoliko bi neko ostavio namaz iz LIJENOSTI u ovom slučaju odnosno po ovome pitanju imamo tri stava kod islamski učenjaka:
Ø PRVI STAV:
TAKVA OSOBA JE GREŠNIK, INADŽIJA, I ONAJ KOJI JE NA SVOJA LEĐA UPRTIO GRIJEH OD NAJVEĆI GRIJEHA, a to dokazuju sljedećim dokazima:
1. Od Ubadeta Ibn Samita, radijjallahu anhu, se prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao:
عَنْ عُبَادَةَ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ عَنْ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: مَنْ شَهِدَ أَنْ لَا إِلَهَ إِلَّا اللَّهُ وَحْدَهُ لَا شَرِيكَ لَهُ وَأَنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ وَأَنَّ عِيسَى عَبْدُ اللَّهِ وَرَسُولُهُ وَكَلِمَتُهُ أَلْقَاهَا إِلَى مَرْيَمَ وَرُوحٌ مِنْهُ وَالْجَنَّةُ حَقٌّ وَالنَّارُ حَقٌّ أَدْخَلَهُ اللَّهُ الْجَنَّةَ عَلَى مَا كَانَ مِنْ الْعَمَلِ قَالَ الْوَلِيدُ حَدَّثَنِي ابْنُ جَابِرٍ عَنْ عُمَيْرٍ عَنْ جُنَادَةَ وَزَادَ مِنْ أَبْوَابِ الْجَنَّةِ الثَّمَانِيَةِ أَيَّهَا شَاءَ.
„Ko posvjedoči da nema drugoga božanstva osim Allaha jedinoga koji nema sudruga i da sam ja, Muhammed Njegov rob i Poslanik, da je Isa Njegov rob i Poslanik, te riječ udahnuta (upućena) Merjemi Ruh od Njega, da je Džennet istina, da je Džehennem (Vatra) istina – Allah će ga uvesti u Džennet na osnovu onoga (bez obzira) što je imao od dijela.“
Rekao je Velid pričao mi je Ibn Džabir od Umejra od Džunade da je dodao: „Ući će u Džennet na bilo koja od osam vrata Džennetski.“[1]
2. Prenosi se od Enesa od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da je rekao Muaz Ibn Džebelu, radijjallahu anhu, dok je bio (jahao sa) sa Allahovim Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem:
قالَ أَنَسُ بْنُ مَالِكٍ أَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ وَمُعاذٌ رَدِيفُهُ عَلَى الرَّحْلِ قَالَ يَا مُعَاذَ بْنَ جَبَلٍ قَالَ لَبَّيْكَ يَا رَسُولَ اللَّهِ وَسَعْدَيْكَ قَالَ: يَا مُعَاذُ قَالَ لَبَّيْكَ يَا رَسُولَ اللَّهِ وَسَعْدَيْكَ ثَلَاثًا قَالَ مَا مِنْ أَحَدٍ يَشْهَدُ أَنْ لَا إِلَهَ إِلَّا اللَّهُ وَأَنَّ مُحَمَّدًا رَسُولُ اللَّهِ صِدْقًا مِنْ قَلْبِهِ إِلَّا حَرَّمَهُ اللَّهُ عَلَى النَّارِ.
“O Muaze! Reče Muaz: Odazivam ti se o Allahov Poslaniče, na raspolaganju sam ti… tri puta zatim Poslanik alejhi selam reče: Nema niti jednog od vas koji svjedoči da nema drugog božanstva osim Allaha i da sam ja Njegov Poslanik iskreno iz srca a da Allah neće njega zabraniti vatri.“[2]
3. Od Utban Ibn Malika, radijjallahu anhu, se prenosi da je rekao Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem:
عَنِ ابْنِ شِهَابٍ أَنَّ مَحْمُودَ بْنَ الرَّبِيعِ الأَنْصَارِىَّ حَدَّثَهُ أَنَّ عِتْبَانَ بْنَ مَالِكٍ وَهُوَ مِنْ أَصْحَابِ النَّبِىِّ -صلى الله عليه وسلم- قَالَ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ -صلى الله عليه وسلم- «فَإِنَّ اللَّهَ قَدْ حَرَّمَ عَلَى النَّارِ مَنْ قَالَ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ. يَبْتَغِى بِذَلِكَ وَجْهَ اللَّهِ».
“Doista je Allah zabranio vatri onoga ko kaže nema drugog božanstva osim Allaha želeći time samo Allahovo lice.“[3]
4. Bilježi se u poznatom hadisu o Šefatu (zauzimanju) da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao:
„Tako mi moje veličine i moći ja ću iz vatre izvesti onoga ko kaže nema drugog Boga (božanstva) osim Allaha... te u nastavku toga dugog hadisa stoji: Pa će iz vatre biti izveden i onaj ko ne bude uradio niti jedno dobro djelo.“[4]
5. Od Ubadeta Ibn Samita, radijjallahu anhu, se prenosi da je rekao Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem:
عَنْ زَيْدِ بْنِ أَسْلَمَ عَنْ عَطَاءِ بْنِ يَسَارٍ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الصُّنَابِحِيِّ قَالَ زَعَمَ أَبُو مُحَمَّدٍ أَنَّ الْوِتْرَ وَاجِبٌ فَقَالَ عُبَادَةُ بْنُ الصَّامِتِ كَذَبَ أَبُو مُحَمَّدٍ أَشْهَدُ أَنِّي سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَقُولُ: خَمْسُ صَلَوَاتٍ افْتَرَضَهُنَّ اللَّهُ تَعَالَى مَنْ أَحْسَنَ وُضُوءَهُنَّ وَصَلَّاهُنَّ لِوَقْتِهِنَّ وَأَتَمَّ رُكُوعَهُنَّ وَخُشُوعَهُنَّ كَانَ لَهُ عَلَى اللَّهِ عَهْدٌ أَنْ يَغْفِرَ لَهُ وَمَنْ لَمْ يَفْعَلْ فَلَيْسَ لَهُ عَلَى اللَّهِ عَهْدٌ إِنْ شَاءَ غَفَرَ لَهُ وَإِنْ شَاءَ عَذَّبَهُ.
„Pet je dnevni namaza koje je Allah Uzvišeni propisao, ko bude na najljepši način uzeo abdest te ih klanjao u njihovom vremenu, upotpunivši ruku' (pregibanje u namazu) a pri tome bude skrušen – on ima kod Allaha ugovor da mu oprosti, a ko to ne bude činio ta on nema kod Allaha ugovor (obećanje), ako Allah želi kaznit će ga ili pak ako želi oprostit će mu!“[5]
Rekao je Ebu Hanife, rahimehullahu: "Ostavljač namaza je GREŠNIK (Fasik) obaveza mu je da se pokaje ili da dođe sa šerijatski opravdanim razlogom u protivnom se zatvara sve dok ne počne da klanja (obavlja namaz)."
Ovoga stava su bili Ez-Zuhri, El-Mezni, Es-Sevri, Davud i drugi učenjaci.
Rekao je Ibn Kajjim, rahimehumullahu: "Složni su muslimani (ne razilaze se) oko toga da je ostavljanje namaza namjerno jedan od VELIKI GRIJEHA, taj grijeh je veći od UBISTVA, BLUDA, KRAĐE ili PIJENJA ALKOHOLA."
Ø DRUGI STAV:
TAKVA OSOBA SE UBIJA IZ PROPISA (KAZNE) NE ZATO ŠTO JE MURTED (OTPADNIK), i učenjaci koji su na ovom stavu to dokazuju na sljedeći način:
1. Rekao je Allah Uzvišeni:
ﭧ ﭨ ﭽ ﯘ ﯙ ﯚ ﯛ ﯜ ﯝ ﯞ ﯟﯠ ﯡ ﯢ ﯣ ﯤ ﯥ ﭼ التوبة: ٥
“Pa ako se pokaju i budu molitvu obavljali i zekat davali, ostavite ih na miru, jer Allah zaista prašta i samilostan je.”
Allah je naredio da se ubiju sve dok se ne pokaju od širka i počnu da obavljaju Namaz i daju Zekat. Pa onaj ko bude ostavio namaz on shodno gore spomenutom ajetu nije došao sa svim šartovima koje je Allah propisao pa na osnovu toga njegova krv biva dozvoljena (njegovo ubistvo je mubah).
2. Od Ibn Omera, radijjallahu anhu, se prenosi da je rekao, rekao je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem:
عَنْ ابْنِ عُمَرَ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: أُمِرْتُ أَنْ أُقَاتِلَ النَّاسَ حَتَّى يَشْهَدُوا أَنْ لَا إِلَهَ إِلَّا اللَّهُ وَأَنَّ مُحَمَّدًا رَسُولُ اللَّهِ وَيُقِيمُوا الصَّلَاةَ وَيُؤْتُوا الزَّكَاةَ فَإِذَا فَعَلُوا ذَلِكَ عَصَمُوا مِنِّي دِمَاءَهُمْ وَأَمْوَالَهُمْ إِلَّا بِحَقِّ الْإِسْلَامِ وَحِسَابُهُمْ عَلَى اللَّهِ.
"Naređeno mi je da se borim protiv ljudi dok ne posvjedoče da je samo Allah Bog i da je Muhammed Allahov Poslanik, dok ne budu obavljali namaz i davali zekat. A kada to učine, osigurali su kod mene svoje živote i svoje imetke i njih obračun čeka kod Allaha."[6]
Rekao je Ševkani, rahimehumullahu: "Hadis upućuje da onaj ko bude ispoštovao jednu od spomenuti stvari on nije sačuvao sebe i svoj život, odnosno njegova KRV, IMETAK SU HALAL AKO SE NE POKAJE!!!"
3. Od Abdullaha Ibn Mesuda, radijjallahu anhu, se prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao:
عَنْ عَبْدِ اللَّهِ قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: لَا يَحِلُّ دَمُ امْرِئٍ مُسْلِمٍ يَشْهَدُ أَنْ لَا إِلَهَ إِلَّا اللَّهُ وَأَنِّي رَسُولُ اللَّهِ إِلَّا بِإِحْدَى ثَلَاثٍ النَّفْسُ بِالنَّفْسِ وَالثَّيِّبُ الزَّانِي وَالْمَارِقُ مِنْ الدِّينِ التَّارِكُ لِلْجَمَاعَةِ.
„Nije dozvoljena (halal) krv muslimana koji svjedoči da nema drugog boga osim Allaha i da sam ja Allahov Poslanik, osim u jednom od tri slučaja: oženjeni bludnik, glava za glavu (život za život) i odmetnik od vjere, razbijač zajednice.“[7]
Ostavljač namaza je ustvari onaj koji ostavlja najvažni rukn islama – što ustvari znači ostavljanje vjere (odmetnik od vjere).
Ovo je jedna od najjači dokaza koji upćuju da se ostavljač namaza UBIJA.
4. Od Umu Selme, radijjallahu anha, se prenosi da je rekao Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem:
عَنْ أُمِّ سَلَمَةَ قَالَتْ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: إِنَّهُ سَتَكُونُ أُمَرَاءُ تَعْرِفُونَ وَتُنْكِرُونَ فَمَنْ أَنْكَرَ فَقَدْ بَرِئَ وَمَنْ كَرِهَ فَقَدْ سَلِمَ وَلَكِنْ مَنْ رَضِيَ وَتَابَعَ قَالُوا يَا رَسُولَ اللَّهِ أَفَلَا نُقَاتِلُهُمْ قَالَ لَا مَا صَلَّوْا لَكُمْ الْخَمْسَ.
«Biće vam postavljani emiri (vođe), pri kojima će biti djela koja su vam draga, ali i onih koja su vam mrska, tako da ko srcem bude mrzio (takve postupke) – biće pošteđen; ko protiv takvih djela bude govorio – biće spašen, ali loše je ko (takva djela) bude prihvatio i njima zadovoljan bude bio...?! Rekoše: Zar se nećemo boriti protiv takvih? Reče: Ne, sve dok budu obavljali namaz![8]
U drugom hadisu se navodi: «...Rekosmo: Božji Poslaniče, zar nećemo protiv takvih ustajati? Reče: Ne, sve dok sa vama budu obavljali namaz!» (Muslim)
5. Od Ebu Seida El-Hudrija, radijjallahu anhu, se prenosi da je rekao: Poslao je Alija Ibn Ebi Talib jednoga čovjeka iz Jemena sa ratnim plijenom, pa ga je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, podijeli na četiri dijela, potom mu je rekao jedan čovjek:
عَنْ عُمَارَةَ بْنِ الْقَعْقَاعِ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ أَبِى نُعْمٍ قَالَ سَمِعْتُ أَبَا سَعِيدٍ الْخُدْرِىَّ يَقُولُ بَعَثَ عَلِىُّ بْنُ أَبِى طَالِبٍ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ -صلى الله عليه وسلم- مِنَ الْيَمَنِ بِذَهَبَةٍ فِى أَدِيمٍ مَقْرُوظٍ لَمْ تُحَصَّلْ مِنْ تُرَابِهَا - قَالَ - فَقَسَمَهَا بَيْنَ أَرْبَعَةِ نَفَرٍ بَيْنَ عُيَيْنَةَ بْنِ حِصْنٍ وَالأَقْرَعِ بْنِ حَابِسٍ وَزَيْدِ الْخَيْلِ وَالرَّابِعُ إِمَّا عَلْقَمَةُ بْنُ عُلاَثَةَ وَإِمَّا عَامِرُ بْنُ الطُّفَيْلِ فَقَالَ رَجُلٌ مِنْ أَصْحَابِهِ كُنَّا نَحْنُ أَحَقَّ بِهَذَا مِنْ هَؤُلاَءِ - قَالَ - فَبَلَغَ ذَلِكَ النَّبِىَّ -صلى الله عليه وسلم-. فَقَالَ «أَلاَ تَأْمَنُونِى وَأَنَا أَمِينُ مَنْ فِى السَّمَاءِ يَأْتِينِى خَبَرُ السَّمَاءِ صَبَاحًا وَمَسَاءً». قَالَ فَقَامَ رَجُلٌ غَائِرُ الْعَيْنَيْنِ مُشْرِفُ الْوَجْنَتَيْنِ نَاشِزُ الْجَبْهَةِ كَثُّ اللِّحْيَةِ مَحْلُوقُ الرَّأْسِ مُشَمَّرُ الإِزَارِ فَقَالَ: يَا رَسُولَ اللَّهِ اتَّقِ اللَّهَ. فَقَالَ « وَيْلَكَ أَوَلَسْتُ أَحَقَّ أَهْلِ الأَرْضِ أَنْ يَتَّقِىَ اللَّهَ ». قَالَ ثُمَّ وَلَّى الرَّجُلُ فَقَالَ خَالِدُ بْنُ الْوَلِيدِ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَلاَ أَضْرِبُ عُنُقَهُ فَقَالَ « لاَ لَعَلَّهُ أَنْ يَكُونَ يُصَلِّى ». قَالَ خَالِدٌ وَكَمْ مِنْ مُصَلٍّ يَقُولُ بِلِسَانِهِ مَا لَيْسَ فِى قَلْبِهِ. فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ -صلى الله عليه وسلم- « إِنِّى لَمْ أُومَرْ أَنْ أَنْقُبَ عَنْ قُلُوبِ النَّاسِ وَلاَ أَشُقَّ بُطُونَهُمْ ». قَالَ ثُمَّ نَظَرَ إِلَيْهِ وَهُوَ مُقَفٍّ فَقَالَ « إِنَّهُ يَخْرُجُ مِنْ ضِئْضِئِ هَذَا قَوْمٌ يَتْلُونَ كِتَابَ اللَّهِ رَطْبًا لاَ يُجَاوِزُ حَنَاجِرَهُمْ يَمْرُقُونَ مِنَ الدِّينِ كَمَا يَمْرُقُ السَّهْمُ مِنَ الرَّمِيَّةِ - قَالَ أَظُنُّهُ قَالَ - لَئِنْ أَدْرَكْتُهُمْ لأَقْتُلَنَّهُمْ قَتْلَ ثَمُودَ».
«Allahov Poslaniče, boj se Allaha!? Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, mu odgovori: Teško tebi, zar nisam ja preči od svih stanovnika zemaljske kugle da se bojim Allaha?! U to Halid Ibn Velida, radijjallahu anhu, reče: Allahov Poslaniče, da mu odrubim glavu? Poslanik sallallahu alejhi ve sellem reče: Nemoj, možda obavlja namaz! Kaže Halid: Koliko je samo ljudi koji govore ono što nije u njihovim srcima. Pa je rekao Poslanik, alejhi selam: Meni nije naređeno da rovim po ljudskim srcima a niti da otvaram ljudima stomake.»[9]
Na osnovu ovoga, kažem: Ostavljač namaza iz LIJENOSTI na njega se primjenjuje i odnose propisi islama sve dok ne bude otkriveno nešto drugo što je skrivao u srcu ili što upućuje na to, i umre na tome prije nego se pokaje što je česta pojava u našem vremenu. Kada bi čovjeku bilo ponuđeno da bira između UBISTVA ili DA SE POKAJE I PROKLANJA i on izabere da bude ubijen (odbije da klanja) on u ovome slučaju biva UBIJEN KAO KAFIR. I ne ukopava se u muslimanska groblja, na njega se ne odnose propisi koji su za muslimane. Ukoliko bi bio od onih koji ne poriču namaz (odnosno znaju da je to obaveza) te izabere da bude ubijen zbog toga što neće da klanja... ova stvar je nemoguća jer je to stvar koja je poznata (MARUF BIDARURE) od temelja islama. Nema potrebe da se ovo dokazuje nešto posebno jer je jasno samo po sebi.
Rekao je imam Malik, rahimehullahu: "Takva osoba se odgađa ili daje joj se vrijeme sve do zadnjeg vremena za obavljanje namaza, pa ukoliko bude obavio namaz biva slobodan u protivnom se UBIJA HADDEN (Iz propisa ili kazne) pa nasljeđuje, klanja mu se i ima propis umrlih muslimana."
Rekao je imam Šafija, rahimehullahu: "Ukoliko ostavi namaz a on je ubjđen da je to obaveza (Vadžib) biva obaveza da se on UBIJE, ubija se iz Hadda (propisa) a njegov propis je kao i propis svih umrli muslimana."
Ostavljač namaza je GREŠNIK (FASIK) ubija se zbog ostavljanja namaza nakon što se pokaje i ovo je stav Džumhura (većine) islamski učenjaka te Malika, Šafije, Ahmeda, u jednoj predaji od Ibn Mubareka, Ishaka, Hammad Ibn Zejda, i Ebi Burkat Ibn Tejmije.
Također, prenosi se od imama Šafije i Ahmeda da osoba koja ostavi jedan namaza biva ubijena.
Ø TREĆI STAV:
TAKVA OSOBA JE KAFIR I UBIJA SE IZ RIDDETA (OTPADNIŠTVA OD VJERE), zastupnici ovoga stava također imaju svoje dokaze:
1. IZ KUR'ANA VELIČANSTVENOGA:
ﭧ ﭨ ﭽ ﰅ ﰆ ﰇ ﰈ ﰉ ﰊ ﰋ ﰌ ﰍ ﰎ ﰏ ﰐ ﰑ ﰒ ﰓ ﰔ ﰕ ﰖ ﰗ ﰘ ﰙ ﰚ ﰛ ﰜ ﰝ ﰞ ﰟ ﰠ ﰡ ﰢ ﰣ ﰤ ﰥ ﰦ ﰧ ﰨ ﰩ ﰪ ﰫ ﰬ ﰭ ﰮ ﰯ ﰰ ﰱ ﰲ ﰳ ﭼ المدثر: ٣٨ – ٤٧
„Svaki čovjek je odgovoran za ono što je radio, osim sretnika, oni će se u Džennetskim baščama raspitivati o nevjernicima: "Šta vas je u Sekar dovelo?" "Nismo" - reći će - "bili od onih koji su molitvu obavljali i od onih koji su siromahe hranili, i u besposlice smo se sa besposlenjacima upuštali, i Sudnji dan smo poricali, sve dok nam smrt nije došla."
I svaka od ovih navedenih stvari dovela ih je u Sekar i učinila ih da budu od ZULUMĆARA.
2. Rekao je Allah Uzvišeni:
ﭧ ﭨ ﭽ ﭶ ﭷ ﭸ ﭹ ﭺ ﭻ ﭼ ﭽﭼ الماعون: ١ – ٧
“A teško onima koji, kada molitvu obavljaju, molitvu svoju kako treba ne izvršavaju.”
Znači ostavio je namaz tako da izađe iz vremena, pa ovo upozorenje ili prjetnja je za kafire ili prijetnja za one koji ga puste da izađe iz svoga vremena, pa ukoliko je Allah pripremio veliku patnju za onoga ko ga pusti da izađe iz svoga vremena pa šta je tek sa onim koji ga ostavi?!
3. Rekao je Allah, dželleša'nuhu:
ﭧ ﭨ ﭽ ﮧ ﮨ ﮩ ﮪ ﮫ ﮬ ﮭ ﮮﮯ ﮰ ﮱ ﯓ ﯔ ﭼ مريم: ٥٩
„A njih smijeniše zli potomci, koji molitvu napustiše i za požudama pođoše; oni će sigurno zlo proći.“
El-Gaj: je dolina u Džehennemu a rečeno je također da je to ZLO I PROPAST. Da su oni bili sa onim grešnim muslimanima (koji su u gornjim slojevima Džehennema) ne bi bili u posebnoj dolini koja je pripremljena posebno za nevjernike.
4. Rekao je Allah Uzvišeni:
ﭧ ﭨ ﭽ ﮝ ﮞ ﮟ ﮠ ﮡ ﮢ ﮣ ﮤ ﮥ ﮦ ﮧﮨ ﮩ ﮪ ﮫ ﮬ ﮭ ﮮ ﮯ ﭼ المنافقون: ٩
„O vjernici, neka vas imanja vaša i djeca vaša ne zabave od sjećanja na Allaha. A oni koji to učine, biće izgubljeni."
Allah je presudio ovima koji su bili zavedeni imanjima i djecom od NAMAZA da su oni POTPUNI GUBITNICI, a potpuni gubitak se ne može da desi osim KAFIRU!!!
2. IZ SUNNETA:
a) Prenosi Džabir, radijjallahu anhu, da je rekao Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem:
عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَقُولُ: بَيْنَ الرَّجُلِ وَبَيْنَ الشِّرْكِ أَوْ الْكُفْرِ تَرْكُ الصَّلَاةِ.
“Između čovjeka i između Širka ili Kufra je ostavljanje namaza.“[10]
b) Od Sevbana, radijjallahu anhu, se prenosi da je rekao, čuo sam Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da je rekao:
" بين العبد وبين الكفر والإيمان الصلاة,فإذأ تركها فقد أشركز"
„Između roba i između Širka i Imana je Namaz, pa kada ga ostavi počinio je širk.“[11]
c) Od Enesa, radijjallahu anhu, se prenosi a on od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da je rekao:
عن أَنَسٍ بْنِ مَالِكٍ عن النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: لَيْسَ بَيْنَ الْعَبْدِ وَالشِّرْكِ إِلَّا تَرْكُ الصَّلَاةِ فَإِذَا تَرَكَهَا فَقَدْ أَشْرَكَ.
„Nije ništa između roba i između Širka osim ostavljanje namaza, pa kada ga ostavi počinio je Širk.“[12]
d) Od Burejde, radijjallahu anhu, od njegova oca se prenosi da je rekao, rekao je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem:
حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ بُرَيْدَةَ عَنْ أَبِيهِ قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَقُولُ: الْعَهْدُ الَّذِي بَيْنَنَا وَبَيْنَهُمْ الصَّلَاةُ فَمَنْ تَرَكَهَا فَقَدْ كَفَرَ.
Ovdje pod riječju ugovor između nas i njih... misli se ugovor između nas i Munafika a ne kao što to većina ljudi misle ugovor između nas i Nevjernika (kršćana i Jevreja), jer mi nemamo nikakva ugovora sa NEVJERNICIMA, a imamo sa Munaficima. I kao druga stvar i dokaz koji upućuje na to jeste da NEVJERNICI ne klanjaju (nemaju namaza) pa kako mogu nešto da ostave što ne rade u osnovi?!
e) Od Enesa Ibn Malika, radijjallahu anhu, od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, se prenosi da je rekao:
نقله السيوطي في "الجامع الصغير" عن الطبراني، ولفظه: "أول ما يُحاسب به العبد يوم القيامة الصلاة، فإن صلحت صلح له سائر عمله، وإن فسدت فسد سائر عمله".
"Prvo za što će čovjek biti pitan na Sudnjem danu je namaz, pa ako bude ispravan bit će i ostala djela. A ako ne bude ispravan, neće biti ni ostala djela."[14]
f) Također bilježi imam Tirmizi i Muhammed Ibn Nasr u hadisu od Bišra Ibn Mufadala a on od Džeririja od Abdullah Ibn Šekika El-Ukajlija da je rekao: „Nije niti jedan od ashaba Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, ništa smatrao (gledao) od dijela ukoliko se ostave KUFROM osim ostavljanja NAMAZA.“
3. GOVOR I STAVOVI ASHABA RADIJJALLAHU ANHUM:
a) Rekao je Omer Ibn Hattab, radijjallahu anhu, kada je bio uboden:
b) Prenosi se od Ibn Mesuda, radijjallahu anhu, da je rekao:
4. GOVOR I STAVOVI ISLAMSKI UČENJAKA (ULEME):
Rekao je Ibn Tejmijje, rahimehullahu: "Onaj ko zapadne u Kufr time što je ostavio namaz, ispravno je da on postaje ponovo Musliman kada počne da klanja (sa prvim obavljenim namazom) bez da mora da ponavlja Šehadet, jer je njegov kufr kao i kufr Iblisa, Allah ga prokleo, također i ostavljanje Zekata je iz ove kategorije."
Rekao je imam Ahmed, rahimehullahu: "Ko ostavi namaz iz LIJENOSTI ili NEMARA a on ne negira obavezu namaza (priznaje da je to Farz) pa on se ubija kada bude ostavio samo jedan namaz kao da recimo ostavi Sabah namaz tako da dođe vrijeme i uđe u vrijeme Podne namaza ili pak Ikindija da uđe u Akšamsko vrijeme – Ubija se kao Murted (otpadnik od vjere) na njega se odnose svi propisi Murteda a ne odnose se propisi muslimana (ne nasljeđuje niti mu se klanja Dženaza...)"
Da je KAFIR onaj ko ostavi namaz namjerno toga stava su: Omer Ibn Hattab, Muaz Ibn Džebel, Abdullah Ibn Mesud, Ibn Abbasa, Džabir, Ebu Derdar, Ahmed Ibn Hanbel, Isahak, Ibn Mubarek, Ebu Davud, Ibn Ebi Šejbe.
Neka je svaka hvala Allahu, subhanehu ve te'ala, s čijom blagodati završavaju se sva dobra djela! Neka je salavat i selam na Njegovog roba i poslanika Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem, na njegovu porodicu, supruge, potomke, sve ashabe i sve koji ih slijede u dobru do Sudnjega dana. Molim Te, Uzvišeni Allahu, da ovaj trud učiniš iskrenim radi Tvoga Plemenitog lica i da njime okoristiš Svoje robove. Slavljen neka si Ti, Gospodaru moj, i hvaljen. Nema istinskog boga osim Tebe.
Od Tebe oprosta tražim i Tebi se kajem.
[1] Bilježi imam Buhari 8/542
[2] Bilježi imam Buhari 1/59
[3] Bilježi imam Buhari 1/436 i imam Muslim 2/126
[4] Bilježi imam Buhari 7510
[5] Sunen Ebi Davud 1-169
[6] Bilježi imam Buhari 1/29
[7] Bilježi imam Buhari 17/262
[8] Bilježi imam Ahmed 44/149
[9] Bilježi imam Muslim 3/110 i imam Buhari 10/419
[10] Bilježi imam Ahmed 23/365
[11] Tergib Albani strana 227 pod brojem 565
[12] Musned Sahabe 20/442
[13] Bilježi imam Ahmed 38/20
[14] Bilježi Taberani u Mu'džemu El-Evsat
[15] Nmaza od Ibn Kajjima strana 24
[16] Ibn Ebi Šejbe 2/184
What can my enemies do to me? My Paradise is in my heart, it is with me wherever I go. To imprison me is to provide me with seclusion, to send me to exile is to send me away in the path of Allah and to kill me is to make me a martyr. (Ibn Taymeeyah)
četvrtak, 25. studenoga 2010.
0 komentari